~ Portal za razvoj demokratske i pravne svijesti u BiH ~

~ Korupcija je rak za demokratiju ~

Log In

Siromaštvo kao diskriminacija i dužničko ropstvo u zarobljenoj državi Bosni i Hercegovini

U narednih nekoliko dana naš portal će prenijeti pregledni naučni rad profesora doktora Brace Kovačevića, redovnog profesora Univerziteta u Banjoj Luci, sa Fakulteta političkih nauka. Riječ je o odlično urađenoj analizi i presjeku socio-ekonomske slike Bosne i Hercegovine te uzrocima koji su našu državu svrstali u najsiromašnije države u Evropi.

Piše: Prof.Dr. Braco Kovačević

Nakon  rata  u  Bosni  i  Hercegovini  (BiH)  je,  pod  pritiskom  globalnih  institucija  moći, ostvarena  tajkunska  privatizacija  preko  koje  su  neodgovorne  kompradorske  partijske  oligarhije  i njihovi porodični, ali i partijski nepotistički partneri (biznismeni, rođaci, kumovi, članovi stranaka) sebi obezbijedili enormno prisvajanje društvenih, državnih dobara. Bila je to divljačka, pljačkaška prvobitna akumulacija kapitala na „balkanski način“, u okviru koje se nisu razvijale, a niti mogle razviti,   neophodne  investicije  za  razvijanje  proizvodnje,  zapošljavanje,  ekonomski  i  socijalni  prosperitet.  Privatizacija  je  velikom  broju  stanovnika  donijela  nezaposlenost,  nemogućnost povezivanja  radnog  staža  i  ostvarenje  penzijа,  pad  životnog  standarda,  bijedu  i siromaštvo, neizvjesnost i nesigurnost, bolest i smrt.

Mnogi  su zapali u stanje bezizlazja tako da su oni relativno mlađi, kao i njihove porodice, a takođe i mnogi bez porodica, odlučili da privremeno ili trajno napuste prostore  Bosne  i  Hercegovine,  i  migriraju prema zemljama u kojima će obezbijediti civilizovane i dostojanstvene uslove života i rada. Bosna i Hercegovina je država straha, mržnje, netrpeljivosti i necivilizovanosti, država gdje postoje istorijski veoma izražene i antagonizirane geopolitičke mreže, različite  i  međusobno  suprostavljene  i  netrpeljive  političke  prakse,  nacije,  religije,  kulture  i civilizacije, organizovane mreže kleptokratije, korupcije i organizovanog kriminala koje uništavaju moralno biće stanovništva i koje su od Bosne i Hercegovine napravile - zarobljenu državu.



Bosna i Hercegovina spada u najsiromašnije zemlje svijeta, a u Evropi je najsiromašnija, te ta činjenica i navodi mnoge njene stanovnike da se isele. U 2000. godini u Bosni i Hercegovini je bilo oko 15% siromašnih. Godinu dana prije poznate recesije,  2007.  godine  je  u  BiH  bilo  18,2%  siromašnih,  tj.  oko  600.000  osoba.  U  2011.  godini  je siromaštvo obuhvatilo oko milion građana, tj. oko 25% stanovništva. Prema podacima Svjetske banke, u  2013.  godini oko  48%  stanovništva  živi  na  granici  siromaštva,  a  18,5%  ispod  linije  kritičnog siromaštva. U 2014. godini oko 18% stanovništva živi ispod granice kritičnog siromaštva, dok se 48% nalazi na rubu siromaštva i socijalne isključenosti. U 2016. godini u Bosni i Hercegovini oko 600.000 ljudi živi u siromaštvu, sa 3 do 5 KM dnevno;  u 2017. godini je socijalno stanje gore i od afričkog prosjeka, tako da se pokazalo da je količina siromaštva u Bosni i Hercegovini zastrašujuća. U 2011. godini u  Bosni  i  Hercegovini je ispod  linije  apsolutnog  siromaštva  živjelo  23,4% stanovništva,  dok  je  u  2015.  to  iznosilo  27%,  odnosno  oko  900.000  osoba. 

Stanovnici  Bosne  i Hercegovine imaju gotovo najmanji životni standard u Evropi. Istraživanja Svjetske banke iz 2016. godine, pokazala su da je Bosna i Hercegovina bila na petom  mjestu  najsiromašnijih  država  Evrope.  Najnovije  istraživanje  BDP-a  po  glavi  stanovnika  je pokazalo  da  je  on  najniži  u  Bosni  i  Hercegovini,  i  da  iznosi  svega  8.590 dolara.  Pored  Bosne  i Hercegovine u grupu deset najsiromašnijih država u Evropi iz bivše Jugoslavije spadaju i Makedonija, Srbija, Crna Gora i Hrvatska. Siromaštvo u Bosni i Hercegovini ne obuhvata samo nezaposlene i raseljene osobe, invalide i porodice poginulih u ratu, koji zajedno čine nešto manje od polovine siromašnih, nego obuhvata i zaposlene, jer jedna plata nije dovoljna da domaćinstvo zadrži iznad nivoa siromaštva.


Statistika Svjetske banke pokazuje da je BDP u BiH 2011. godine iznosio 4.754 dolara, 2012. je pao na 4.396 dolara, da bi 2013. godine iznosio 4.656 dolara po stanovniku. Ako  se  uzmu  u  obzir  činjenice  zbog  kojih  je  to  tako,  onda  je  razumljivo  zašto  je  teška ekonomska  i  socijalna  situacija  u  Bosni  i  Hercegovini.  Prije  svega,  u  toku  rata je uništena privredna infrastruktura,  zatim  je  pod  pritiskom  Međunarodnog  monetarnog  fonda,  a  uz  saglasnost  domaćih kompradorskih  političkih  elita,  došlo  do  tajkunske  privatizacije  i  otpuštanja  radnika.  Brojne administrativne  i  partijsko-političke  prepreke  su  usporile  neophodne  reforme,  a  veoma  konfliktna politička  situacija  je  još  više  doprinijela  pogoršanju  ekonomske  i  proizvodne  situacije  u  Bosni  i Hercegovini. Mnoga preduzeća i firme su u nezavidnoj poziciji, računi im se blokiraju, i prestaju sa radom. Sve je to za posljedicu imalo povećanje stope nezaposlenosti i siromaštva, te pada životnog standarda pa, prema tome, i migracija prema svijetu, tj. odlasku u svijet. Osobe sa smanjenom ili gotovo nikakvom životnom šansom― odlučuju se za odlazak iz Bosne i Hercegovine. Bosna  i  Hercegovina  se  nalazi  u  veoma  teškoj  ne  samo  političkoj,  nego  i  ekonomskoj  i socijalnoj  krizi.  Ona  pokazuje  postojanje  velikih  socijalnih  nejednakosti,  bijede,  siromaštva,  kao  i socijalne isključenosti.

Posebno  determinirano  modernom  neoliberalnom  globalizacijom  siromaštvo,  pored  nekih drugih  vanjskih,  ali  i  izuzetno  značajnih  unutrašnjih  ekonomsko-socijalnih  i  političkih  uzroka, predstavlja faktor savremenih migracija, pa i ovih iz Bosne i Hercegovine. Iz Bosne i Hercegovine odlaze i oni koji imaju posao, odnosno, odlaze i zaposlene osobe.  Ranijih godina su u inostranstvo uglavnom odlazili nezaposleni, u posljednje vrijeme sve više je onih koji imaju posao, a napuštaju BiH i Republiku Srpsku. Naravno, razlozi se najčešće odnose na niske zarade, kao i na spregu organizovanog kriminala ne prijavljanja radnika od strane poslodavaca.

Male plate, neredovna isplata plata, neprijavljivanje radnika i neuplaćivanje doprinosa, te  kriminalni rad na crno u RS (čak 80.000 osoba) su značajni faktori koji dovode do odlaska radnika, a posebno reproduktivno sposobnih mladih osoba. Prema  iseljavanju  stanovništva,  Bosna  i  Hercegovina  je  druga  država  u  okruženju,  poslije Makedonije. Stanje je veoma teško jer se nova radna mjesta otvaraju u nedovoljnom broju, a povećan odlazak ljudi smanjuje potencijal njene ekonomije. U  Bosni  i  Hercegovini  su  sve  veće socijalne  razlike: na  jednoj  strani  su  ekstremno  i  ultra bogati, a na drugoj su ekstremno siromašni, odnosno ultrasiromašni. Sve je veće raslojavanje tako da je na jednoj strani prisutan ogroman pad životnog standarda, dok se na drugoj strani nalazi bogat i luksuzan život. Zbog  izrazito  velikog  nivoa  siromaštva,  nezaposlenosti  i socijalne  isključenosti,  nedostatka investicija i zapošljavanja, Bosna i Hercegovina je postala socijalno bure baruta. Bosna i Hercegovina je siromašna i zadužena država.



Prema  podacima  Ministarstva  finansija  i  trezora  Bosne  i  Hercegovine,  a  koji  su  navedeni  u Prijedlogu globalnog fiskalnog okvira BiH, država Bosna i Hercegovina je, s januarom 2018. godine,  zadužena u nivou od  17  milijardi KM kredita. Zaduživanje raste po stopi od 2,4% na godišnjem nivou, a 47% kredita odnosi se na stanovništvo s prosječnom kamatnom stopom od 4%. Takođe, u istom udjelu učestvuju i krediti državnih preduzeća, ali sa stopom rasta od 3,2%. Pretpostavlja se da će ovi krediti rasti u periodu od 2017 –2020. godine i da će dostići zaduženost od 18 milijardi maraka, uz stopu rasta od 4,5% u odnosu godinu na godinu. Ukoliko bi došlo do smanjenja stope privrednog rasta, došlo  bi  i  do  pada  traženja  novih  kredita,  te  povećanja  stope  nenaplativosti  postojećih  kredita  uz povećanje kamatnih stopa na kredite. Pad potražnje kredita podrazumijeva pad investicija, te potrošnje stanovništva i životnog standarda. Ekonomske analize pokazuju da je stanje u Republici Srpskoj po osnovu  udjela  javnog  duga  u  bruto  domaćem  proizvodu,  skoro  dvostruko  gore  nego  u  Federaciji Bosne i Hercegovine.

Ističe se da udio javnog duga u bruto domaćem proizvodu je na kraju 2016. godine u Federaciji bio 36%, dok je u Republici Srpskoj iznosio čak 58%, i  ozbiljno se približio pragu zaduživanja  od  60  procenata.  Osim  toga,  za  razliku  od  federalnog,  javni  dug  u  Republici  Srpskoj konstantno raste, i posljedica je sve većih zaduženja u bankama putem kredita, obveznica i trezorskih zapisa.  Naspram  udjela  duga  u  bruto  domaćem  proizvodu  od  40%,  stoji  privredni  rast  koji  u  BiH iznosi 3,1%, a što je nedovoljno za poboljšanje životnog standarda, kao i rast ekonomije. Ono što je indikativno, a na što ekonomisti upozoravaju, jeste to da postoji velika zaduženost kod banaka u zemlji i regionu, što će uticati na to da se ti dugovi pokušavaju pokrivati zaduživanjem u inostranstvu. A, više novca za otplatu dugova, znači manje novca za građane i privredu. Ono što je posebno problematično jeste činjenica da kontinuirano raste i javni dug po stanovniku, koji trenitno iznosi 3.424 konvertibilne marke, a  kada se tome dugu doda i privatni, onda je svaki stanovnik Bosne i Hercegovine duţan 5.712 maraka.  Većina  kredita  su  potrošaĉki,  što  znaĉi  da  i  drţava  i  graĊani  preživljavaju  zahvaljujući posuđenom novcu.

Pored duga, drugi problem  koji ističemo se odnosi na investicije.  Zapravo,  odnosi  se  na nedostatak investicija. Ekonomisti  ističu  da  u  uslovima  zaduženosti  investicije  ne  donose  neku  opštu,  narodnu dobrobit, nego da „lošim vladama― služe za održavanje na vlasti. Strane  investicije  su  ekonomski  i  socijalno  posmatrane  štetne,  mada  to  na  prvi  pogled  ne izgleda tako. Jer, veliki priliv stranog novca znatno povećava cijene domaćih proizvoda, ali i cijenu stranog novca. To za posljedicu dovodi do pada cijene domaćeg novca, pada izvoznih cijena domaćih proizvoda  a  porasta  cijene  uvoznih  proizvoda.  Tako  liberalizacija  trgovine  i  kapitala  dovodi  do razaranja domaće proizvodnje i nacionalne ekonomije. Krediti koji bi se uložili u proizvodnju ne mogu da ostvare profit koji bi pokrivao njihovu cijenu što, naravno, dovodi u pitanje njihovo otplaćivanje.

Zbog nedostatka novca za otplatu kredita iz tzv. realne proizvodnje, država povećava poreze.  Tada dolazi  do  porasta  cijena,  privreda  zapada  u  ekonomsku  krizu,  opada  bruto  društveni  proizvod, povećava se nezaposlenost, smanjuje se životni standard, pogoršava socijalno stanje stanovništva koje osiromašuje. Nemogućnost vraćanja kredita dovodi do njihovog stalnog reprogramiranja i podizanja  novih kredita, te ulaska u tzv. dužničko ropstvo. Tako  se  pokazuje  da  se,  ekonomski,  a  i  socijalni  problem  koji  posebno  dolazi do izražaja u ovakvim okolnostima, a koji je veoma izražen u siromašnoj Bosni i Hercegovini, odnosi na poreze i oporezivanje. Ukoliko  porezi  budu  bili  agresivni,    regresivni,  nepodsticajni,  a  ne  progresivni,  budućnost djece  neće  biti  dobra. Pogotovo,  što  se  u  uslovima  neoliberalne  ekonomije  dodatno  oporezuju siromašni da bi se ono što se oporezuje na različite načine dalo bogatima.

~ Demos

Mišljenja iznešena u tekstovima ne označavaju nužno stavove portala Demos.ba